Pregrada.info - nezavisni pregradski portal

Nismo daleko, ali miljama smo udaljeni. Postali smo nešto što se podrazumijeva. Ne znam više što mislim, a ti već odavno niti ne misliš. Okolo namiguješ službenicama, kupuješ im bajadere, a ja jedem čokoladu za kuhanje. Daje ti za pravo to što još nisi rekao "da" da mirišeš na jeftine parfeme i dim kantina. Šutnja je postala naš razgovor. Ne pitam. Ne želim znati, a još manje saznati. Na večer se instaliraš na kauč, gledaš neke izbore za miss uz neizostavne komentare. Razmišljam što za sutra skuhati i da li ću uopće imati apetit, a ti tražiš hladno pivo iz frižidera i kažeš: - "Kuća smrdi, nešto ti je zagorilo". Najmanje mogu podnijeti način na koji odmjeravaš moj struk i coktanje zubima ili negodujuće mahanje glavom.

Puštam Barry-a White-a, malo romantične glazbe, a ti mi "imponiraš" fućkajući turbo folk. Imam par tava… Možda ako bih slučajno zamahnula. Gasiš "cede" jer si se na poslu umorio i trebaš mir i tišinu. Tišina da, ali kakav nemir! Pa dobro, mora biti da smo oboje u krivu. Deeebelo i užasno u krivu.

Jedino smo u pravu u tome da nismo jedno za drugo, i uvijek se složimo oko toga da se uopće ne slažemo.

Za rođendan si mi kupio peglu. Ne znaš peglati.

Ideš na posao u izgužvanoj košulji. Ionako ćeš poslije na kauč. Svakako će se izgužvati. Kao i moje lice.

Kunjam u naslonjaču stare i preudobne fotelje…

Jadranka Kosor čita jutarnje vijesti. Upaljen je radio. Hladno pivo na stolu me čeka umjesto tople kave. Nekakva piramida otkrivena je u Bosni. I ja se otkrivam… Toplo mi je. Na nogama imam peraje mjesto stopala. Dolazi mi Carla del Ponte da prođemo neke optužnice. Nisam se ništa pripremila, pregorila mi je žarulja i nisam mogla čitati. Nema veze, ionako nikada neće uloviti tog Mladića, ili kako se već zove. Žuljaju me peraje. Zvoni mobitel. Samo alarm koji me svako jutro budi za posao…