Pregrada.info - nezavisni pregradski portal

Uopće nije čudo da sam urlala kad me neki glavonja izvukao van i umotao u neku dekicu. Šta bi?! Oko mene neke tete obučene k'o da sam u najmanju ruku zarazna. Ako su rekli: kako slatka beba, sigurna sam da lažu, jer onako smežurana i uplakana nikako nisam mogla biti slatka. Ma dajte! Budimo ozbiljni! To je moj prvi početak.

Tjerali su me da jedem, da izgovaram neke čudne krikove, a kasnije ih slažem u rečenice. Eto, ja gurnula nogu pred nogu - to se zove hodanje. Kakav početak! Mama se hvalila da neke nebuloze iz mojih krezavih usta znače mama, a tata je naravno tvrdio da sam rekla tata. Šta si oni umišljaju?! Vjerojatno sam željela nešto prigrist, malo kulena ili slanine. Prva riječ - novi početak. Dok sam se migoljila i bila nervozna, grizla namještaj i sve što bi mi došlo pod krezava usta, lako je bilo zaključiti da mi je nikao i prvi zub. I to je početak. Dok traju - traju.

Dizali su me rano ujutro da bi išla među hrpu djece koja bi se samo tukla. Tu arenu nazivaju vrtić. Tamo sam ostavila jedan zub. To je moj početak socijalizacije među meni sličnima. Jedva čekala da dođem kući pa da od bijesa sve polomim kad mi već u vrtiću ne daju. Silna energija se nakupljala u meni dok su tete motrile na svaki moj pokret. Joj kad dođu četiri sata!!!

Mislili su da sam malo pametnija i da mi je vrijeme za školu. Još jedan početak. Do četvrtog razreda je nekako išlo, a onda opet novi razred nova upoznavanja, novi početak. K'o da bi se trebala već naviknut na početke. No, ajmo ispočetka.

Kraj osnovne škole. Zapravo malo je potrajao. Malo ga je rat omeo, početak rata - kraj škole. Selidba. Novi početak. Sve novo.

Srednja škola. Da ne govorim. Još jedan početak. Taman nešto dođe kraju a nadoveže se početak. Pa nikad kraja početku! Jooooj upisi na fakultet. Još jedan početak. Pa posao. Prvi, drugi, peti... Pa ženidba (prva, druga, treća...) Pa dijete (prvo, drugo, ..., osmo). Pa i s njima sve ispočetka. Pa, ako poživimo, mirovina. Od nje teško da ćemo poživit, dakle rad na crno (prvi, drugi, treći, ..., prekršajna prijava, prva, druga, zatvor).

Onda dođe i naš kraj, ponovo selidba gore negdje, tko bi ga znao. Čovjek bi pomislio kraj... ali ne! Tu tek sve počinje. (čula ja za reinkarnaciju...) Ni baka ni beba nemaju svoje zube. Da mogu bit tako slične?! Kraj ove kolumne je početak nove... itd...