Pregrada.info - nezavisni pregradski portal

Pišem, eto tako... neki igraju karte, neki crtaju, neki se bave kiparstvom, ja pišem. Zašto? Nemam pojma. Nisam planirala niti imam neki poseban razlog. To je jednostavno tako. Iz toga je proizašla i moja prva i jedina zbirka pjesama. Zašto? Ne znam ni to. Poklopilo se par situacija koje su se nadopunile i eto, ukoričilo se moje pisanje. Od tad nisam napisala niti jednu pjesmu. Zašto? Ajd, ga znaj.... šuplja glava. Iako mi se čini da je nemoguće da nemam ništa više za reći ovako brbljava. Vjerojatno se događa i najboljima. Zašto? Jer tako mora biti. Pa ni Dizdar ni Šimić se pravo budi nisu baš napisali ali ono što jesu je nenadmašivo. Svaki put se zapitam da li je moguće da takvo nešto izađe iz ljudske glave? Onda pročitam nešto od svojih pjesama pa se pitam da li je moguće da je to izašlo iz moje glave? Pa se okrećem da vidim da netko nije otkrio tu moju misao. Naravno da je iz moje glave, samo mi se ona nekad ne čini mojom. Zašto? Pa, nekada je toliko preopterećena da bi je rado mijenjala za nečiju tuđu. A nekad je ipak ukrasim frizurom.

Nemam muzu, do sad mi nije trebala, a u zadnje vrijeme da se družimo zajedno bi se dosađivale, ili bi ona počela pisati mjesto mene (ili bi se dala alkoholu). Teško mi je čitati moje pjesme. Zašto? To je kao da loš glumac igra proslavljenu ulogu. Kao crno-bijeli film o proljeću. K'o bumbarov let bez zvuka. Zapravo, pisati je jednostavno - kvalitetno pisati je nešto drugo. Ništa što se napiše ne može biti tako loše da ne može biti gore. Pa zašto ne pisati?! I tako ja i dalje pišem. Zašto?