Pregrada.info - nezavisni pregradski portal

Malo, odvratno, usukano i osušeno mačkasto stvorenje, stvorilo se ispred mojih vrata. Mislim da ružniju mačketinu u životu nisam vidjela. A njoj k'o da je svejedno. Počela se motati oko mojih nogu i šepuriti kao da je u najmanju šapu sijamska mačka. Otvorila bi mala usta, skupila oči i pustila neki zvuk-koji bi trebao biti mjaukanje. Smješna je do ludila, još je jadnica i krezava i ima izrazito špicastu glavu.

Malo mi je bilo žao ali nisam mogla vjerovati da tako nešto može postojati.Dala sam joj jesti i od tad je se ne mogu rješiti. Samo sam se naučila na njenu "posebnost". Nije uljudno da kažem da je ružna pa je zovem posebna mačka.

Svako jutro bi me dočekala ispred vrata i šepurila se, izvrtala rep, a od mene nije mogla čuti lijepe riječi. Nosila bih joj da jede i svašta joj govorila da je ružna i kako može biti tako gadna, ali njoj je bilo najbitnije da je sita. I tako prođe par dana....

Nešto mi se učinilo da se udebljala, pa skoro i zaokružila. Ajme meni, još mi je to trebalo! I nije dugo ni trebalo. Nestala je i baš mi je nedostajala. Nisam imala kome reći da je ružan i svašta mu nabrajati.

Opet se pojavila. Iscijeđena i umorna. Bilo mi je žao pa nisam održavala svoje monologe o njenom demode izgledu. Dala sam joj da jede i pustila na miru. Dolazila je točno na ručak k'o da je programirana. Ako bih je slučajno zanemarila zalijepila se za prozorsko staklo i nisi je mogao neprimjetiti. Iskezila bi one krezave zube i zvala me da joj dam jesti. Navikla me na svoju pristunost, ali mi nikad nije dala da joj priđem ni da je taknem. Motala bi se oko mojih nogu, ali čim bih pružila ruku ustuknula bi. Ogrebala me par puta pokušavši mi oteti hranu iz ruke. Što je nestrpljiva...

Nije dugo dolazila sama. Znala sam da je pitanje vremena kad će se podmladak pojaviti.

Renata se prišunjala, došla do vrata i kad me vidjela zamjaukala. Iz trave su istrčala tri mačića, a niti jedan nije ličio na nju niti jedan na drugog. United colors of beneton. Dobro zna da ne volim mačke i usudila se te slatke mačiće dovesti. Zauzeli su terasu, spavaju po stolicama, nekad se sunčaju na stolu, a kad su gladne provire u kuću, prošetaju do kuhinje, pa sam počela zatvarati ulazna vrata. Što bi tek bilo da volim mačke.

Čudna su to bića. Ova je još divlja, i ne znam da li pokazuje privrženost meni ili hrani.

Ali znam da svaki dan malo s njom popričam i da se zabrinem kad je ne vidim ispred vrata. A  kad se pojavi onda joj opet počnem nabrajati kako može biti tako ružna. I voditi taj šareni cirkus od djece sa sobom. Pa ti nahrani mačku. Dobiješ komplet.

I neki glavonja od mačka se pojavio. I on izgleda ko da bi mu trebalo utvrđivati očinstvo. Ali Renati ne smeta, a ja ne bih ulazila u njihove bračne odnose. (Pssst, među nama - mislim da ga je prevarila).