Pregrada.info - nezavisni pregradski portal

Osjećam se užasno. U svađi sam sa samom sobom. Ne pričamo već nekoliko dana. Muk. Ne zanimanju me opravdanja koja mi servira mozak, niti naprasne navale adrenalina i emocija. Svađa bez svađe- jednostavno nemam si što reći. Umješao se inat pa mi remeti čipove objektivnosti, procese u donošenju odluka, stvara mi imaginarne prizore i osjećaje, sili me da vidim ono što ne postoji. S takvima se ne družim. Čini mi se da tim razmišljanjima mogu nešto postići, ali ne mogu odlučiti na koji način stići do cilja. Ako pokušam objasniti sebi neke stvari onda se nadurim, mislim što bih ja sebi solila pamet, pa nisam ni ja od juče?!? Onda si okrenem glavu, zainatim se kao djete i zaključim da nema smisla slušati što si govorim. Ionako ja znam najbolje. Konverzacija sa sobom nije mi jača strana, prije se dogovorim sa drugima. Njima lakše i oprostim. Prema sebi sam jako samokritična. Prebacujem si, spočitavam, okrivljujem.... Za druge uvijek nađem opravdanje. Pa onda nije čudo da sam u svađi sama sa sobom. Da sam tolerantnija prema sebi onda bih se samo povremeno durila na sebe. I vjerojatno energiju na nepotrebne svađe trošila na konstruktivnije stvari. Jer konačno, cijeniti će vas onoliko koliko cijenite sebe.