Pregrada.info - nezavisni pregradski portal

Jednog davnog dana s ocem sam bil u našem trsju Rakitovec. Stari je rezal i štucal, a ja sam, kad se nakupilo, nosil suhe i orezane rozge van,na kup. Bila su zaprav dva žlaka trsja, a između, na strmoj kosini, dost široki komad praznog brega. S motikicom sam kopal po tom bregu kad odjemput, tup! Nekaj tvrdog i železnog sam potrefil.

Kopal sam dalje pažljivije dok mi se pred očima nije stvorila pištolja! Kolt točnije, baš sličan onima iz westerna. Bil je ogroman, težak skoro kilu, rđav i zapunjen zemljom. Zvadil sam ga ushićeno iz zemlje i pozval oca.

- Daj to sim da vidim - rekel je dok se približaval.

Zel je pištolj i zagledaval ga jedno vrijeme. Vjerojatno je štel provjeriti je li morti pun ili s metkom u cijevi. Istina, bubanj se od hrđe nije dal okretati, a drška je bila potpuno sprhnuta, samo goli okvir.

- I kaj buš s njim? To nije za decu.. - cimal me da čuje kaj mislim.

- Pa trebal bi mi za igre kauboja i indijanaca, partizana, lov.. - lanul sam logično.

Na kraju mi ga vrnul. Nosil sam taj pištolj doma i već usput ga čistil od zemlje, čak sam malo i bubanj razdelal, a kokot se lagano otkočil.

Sljedećih dana sam ga očistil temeljito. S octom sam i bikarbonom skidal hrđu i na kraju ga namazal mašinskim uljem tak da je dobil lijepu tamnu boju. Bubanj se okretal savršeno, kokot je klikal besprijekorno.

Tek tad sam ga donesel na prvu igru kauboja po bregima. Dečki su samo blenuli, bil je to čisti bingo. Svi su ga redom morali probati bar na kratko.

Taman sam jednog dana planiral kak da s nekim pogodnim drievom riješim dršku, kad eto ti mog prvog suseda i prijatelja, Marijana.

- Daj mi da ga samo malo probam, nekaj me zanima.

Dal sam mu ništ ne sluteći kolt, a on je odmah nakon toga rekel;

- Aha, sad ti ga više ne dam!

Smijal se pritom pomalo zafrkantski, a ja sam u tom trenutku shvatil da bi zbilja mogel ostat bez pištolja. Jer kaj napraviti u toj situaciji, potući se s najboljim prijateljom? To mi se nikak nije uklapalo, a on je očito svjesno igral baš na tu kartu.

Na kraju je stvar malo ublažil, rekel je da bu se par dana malo igral pa mi ga vrnul.

Pretpostavljate, to se nije dogodilo. Moljakal sam ga, čak sam i ocu rekel, ali mi smo zaprav bili daljnja rodbina. Naši su očevi bili polubratići. Julček, Marijanov stari, bil je ujedno i lovac ko i njegov otac, stari Tonč, naš prvi sused kod kojeg je Marijan provel dobar dio djetinjstva.

Pištolj više nisam nikad videl. Marijan je poslije mantral alibi, kakti stari mu ga je navodno zaplijenil "jer deca ne smiju posjedovati pravo oružje..". Iskreno, čisto sumnjam. Gotovo sam siguran da je i sad kod njega i taj mu čin, bez obzira kaj smo poslije ostali dobri prijatelji, ipak malo zamjeram. Čak i djeca posjeduju tu neku svoju dječju, elementarnu etiku, tak da to jednostavno nije bilo fer.

Jer ko je god prešel te dječje igre rata, kauboja, indijanaca itd. zna koliko je čak i skroz improvizirano, sklepano "oružje" imalo simboličan značaj. A kamo li onakav kolt, pravi pravcati.

Naravno, bez obzira na vojsku i kasniji rat, ja sam te svoje maštarije ostavil u djetinjstvu. Nisam apsolutno militaristički tip, nasilje i pucačine ne podnosim čak ni u filmu. S te strane sam potpuno prerasel kratke hlače.

Ali u toj pričici nameću se neka jako bitna, zanimljiva pitanja.

Naime, kak je taj pištolj završil zakopan na strmom zagorskom bregu gde su uglavnom kleti, a hiža ima malo? Je li oružje namjerno odbačeno nakon nekog čina ili nakon povlačenja vojske, ko je bil vlasnik, iz kojeg je rata, Prvog ili Drugog svjetskog? U relativnoj blizini tog mjesta, uz mali potok, Nijemci i ustaše su masovno zakapali oružje prilikom povlačenja a mi, ludo hrabri, golih smo ruku iz površinskog jarka vadili redenike, puške bez zatvarača, teške mitraljeze, bajunete i ko zna kaj još. Međutim, ovo je bil strogo pojedinačan nalaz, na osami. Je li, na kraju krajeva, neko ubijen iz tog kolta i kakve još sve tajne taj slučajan nalaz krije?

Moremo samo nagađati, ali nikad nebumo saznali. Ali to više nije važno. Zbogom oružje.

Slike su skinute s neta da da se dobije barem približan uvid kak je izgledal.nakon vađenja iz zemlje i koji bi model mogel biti..Onak po sjećanju, najbliži bi mu bil belgijski revolver Nagant M1895 s naslovne slike.